Vesti

Posete

Danas78
Juce99
Ove nedelje528
Ovog meseca2067
Ukupno372181

Currently are 29 guests and no members online


Kubik-Rubik Joomla! Extensions

Upravljanje otpadom

recycle 256

Berza otpada

berza

 

Greška
  • Greška pri učitavanju podataka

Na deponijama 250 miliona evra

Rate this item
(0 votes)
Written by  Objavljeno u vesti subota, 17 mart 2012 20:08

Izgradnjom savremenih centara za reciklažu ili uništavanje opasnog otpada, uz otklanjanje “tempirane ekološke bombe”, Srbija bi došla u situaciju da pored uštede i dobro zaradi

 

GODIŠNJE se u Srbiji, prema pojedinim procenama, nakupi oko 54.000 tona opasnog otpada, a svega 2.500 tona odlaže se na adekvatan način. Brine, međutim, to što niko ne zna šta se dešava sa preostale 52.000 tona zapaljivog, eksplozivnog, toksičnog otpada. U Srbiji ne postoje postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za skladištenje. Opasan otpad se privremeno skladišti u uglavnom neodgovarajućim uslovima na mestu nastanka, ali se često bez ikakve kontrole odlaže na komunalne ili divlje deponije.

Komunalni otpad se odlaže, uglavnom, na neuređene deponije, a postoji i ogroman broj divljih smetlišta. “Krivci” su uglavnom nesavesni građani koji bacaju otpad gde god stignu, ali i činjenica da više od 2,5 miliona domaćinstava nije pokriveno organizovanim sakupljanjem otpada. Kod nas se, međutim, malo razmišlja o zbrinjavanju opasnog otpada.

OPASNO OPASNIM otpadom se smatra industrijski otpad: elektroenergetski uređaji, otpadna ulja, medicinski otpad. Nije samo industrija ta koja stvara opasni otpad. To je i deo, takozvanog “kućnog otpada”: baterije, lekovi, boje, lakovi, rastvarači, filmovi, hemikalije za čišćenje, pesticidi, olovni-akumulatori, rastvori ...

- Evropska banka je sa 12 miliona evra bila spremna da podrži otvaranje ovakvog postrojenja, ali, iako su prvo pristali, Šabac pa Krnjevo su odustali, a i Skupština Vojvodine je donela odluku da se takvo postrojenje ne može graditi na teritoriji AP - kaže Miodrag Mitrović, vlasnik “Miteka”.

Ovaj otpad ozbiljan je problem velikih gradova, poput Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca kao velikih industrijskih centara, ali je i velika šansa za privredu Srbije, koja bi izgradnjom savremenih centara za reciklažu ili uništavanje opasnog otpada, uz otklanjanje “tempirane ekološke bombe”, došla u situaciju da pored uštede i dobro zaradi.

Kada bismo uništavali svih 50.000 tona opasnog otpada, po prosečnoj ceni od pet evra, budžet bi od toga bio bogatiji za 250 miliona evra godišnje.

Pročitano 1450 puta

dozvola

dozvola

Azbest

Servisi akumulatora

 

ekoznak

Cene metala