Vesti

Posete

Danas78
Juce99
Ove nedelje528
Ovog meseca2067
Ukupno372181

Currently are 29 guests and no members online


Kubik-Rubik Joomla! Extensions

Upravljanje otpadom

recycle 256

Berza otpada

berza

 

Greška
  • Greška pri učitavanju podataka

I komunalni otpad može da greje

Rate this item
(0 votes)
Written by  Objavljeno u vesti petak, 16 mart 2012 17:51

Beograd -- U Srbiji se godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni par stotina hiljada tona ekvalentne nafte.

alt

Na taj način bi se ostvarila značajna ušteda energije.

Jedna od najvećih energana u kojima bi se iz otpada dobijala energija, mogla bi biti izgrađena u Beogradu, s obzirom na to da se u glavnom gradu Srbije proizvede oko 1.080 tona otpada dnevno ili 1,14 kilograma po stanovniku, naveo je načelnik odeljenja za energetsku efikasnost grada Beograda Srećko Šević.

Najbolje bi bilo da to postrojenje bude izgrađeno u blizini velike deponije u Vinči, rekao je Šević i naveo da grad Beograd ima lokalni plan upravljanja otpadom i da su za te projekte u Beogradu potrebna ulaganja od 130 do 160 miliona evra, zavisno do kog nivoa će se obrađivati otpad.

Predstavnik engleske kompanije "Global interkontinental jutilitis" Nenad Dograjić kazao je da je ta kompanija zainteresovana da gradi potrojenja za tretman termičkog otpada u Srbiji, istakavši da se već razgovara sa nekoliko lokalnih samouprava i gradova o tome, kao što su Niš, Sremska Mitrovica, Šabac, Kragujevac i Vranje. On je izrazio očekivanje da će prva od tih energana biti izgrađena u ovoj godini u Srbiji, s obzirom da su korisna za sve i ne škode životnoj sredini.

Iz otpada koji nastane u Beogradu godišnje bi moglo da se proizvede oko 150.000 tona goriva, kazao je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović i dodao da današnja moderna postrojenja za termički tretman otpada imaju vrlo niske emisije štetnih gasova (dioksina i furana), čak 10 puta niže od zakonom propisanih.

"Termički tretman otpada danas ne predstavlja veći izvor emisija, mogo veći izvori su metalna industrija i prerada sekundarnih sirovina i slično", rekao je Jovović i naveo da se najpoznatije postrojenje za tretman otpada nalazi u Beču, a među poznatijim je i ono u Parizu koje se nalazi u širem centru grada.

Profesor je naveo da se u svetu uglavnom ne koristi sav komunalni otpad za termički tretman, već se prvo vrši separacija, a potom se od ostatka proizvodi gorivo iz otpada.

Korišćenje otpada, na taj način, definisano je tehničkim standardima, koji su usvojeni u našoj zemlji i ne predstavlja ekološki problem, istakao je on i dodao da bi, međutim, sagorevanje komunalnog otpada, bez pojedinačne separacije, negativno uticalo na životnu sredinu.

Troškovi izgradnje tih postrojenja su visoki i za izgradnju jedne toplane ili termoelektrane na komunalni otpad, termičke snage oko 100 megavata, trebalo bi uložiti najmanje oko 100 miliona evra, rekao je Jovović i naveo da je potrebno oko četiri do pet godina za realizaciju jednog takvog projekta.

Predsednik Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić istakla je značaj komunalnog otpada kao značajnog energetskog resursa.

Komunalni otpad kao energent, kako je istakla, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, kao i neophodne kapacitete deponija za više od 95 procenata i omogućava prihode od prodate energije proizvedene na ovaj način.

alt

Nemačka, na primer, ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu, zbog čega je ovaj vid dobijanja energije tek u povoju, kazala je Arsić-Karišić.

Pročitano 4012 puta

dozvola

dozvola

Azbest

Servisi akumulatora

 

ekoznak

Cene metala